Валерија - Доста је било! – Одбројавање до Краљевства

„Исусе, који је умро и ускрснуо”. Валериа Цоппони 26. октобра 2022:

Кад бих ти рекао, „Припремите се, јер су моја времена близу“, ^{[КСНУМКС]}“Моја времена” сасвим сигурно се односи на оно о чему Свето писмо и аутентично пророчко откривење – у једном кохезивном гласу – говоре као општи период пресуде — „Велика олуја” кроз који сада пролазимо. Означава се знаком „ломљење печата” Откривења 6, што кулминира у „упозорење“, након чега следи одвајање коров од жита (тј. „Они који не верују у Мој долазак биће добродошли на место Сатане”), владавина Антихриста, казна (суд живих), и манифестација Христа где су, само Његовим „дахом“ (2. Солуњанима 2:8), ова „звер“ и „лажни пророк“ бачени у пакао (Откривење 19:20) и почиње Ера мира са „васкрсење“ Цркве из њених сопствених страсти (уп. КЦК бр. 677). Есхатолог из 19. века о. Чарлс Арминжон пише: „Св. Тома и Свети Јован Златоусти објашњавају речи куем Доминус Јесус деструет иллустратионе адвентус суи („кога ће Господ Исус уништити сјајем свог доласка“ [2.Т 2]) у смислу да ће Христос ударити Антихриста тако што ће га заслепити сјајем који ће бити као предзнак и знак Његовог Другог доласка [на крају времена за Коначни суд]… Најауторитативније гледиште, и оно које изгледа највише у складу са Светим писмом, јесте да ће, након пада Антихриста, Католичка црква поново ући у период просперитета и тријумфа.” (Крај садашњег света и мистерије будућег живота, Фр. Чарлс Арминжон (1824-1885), стр. 56-57; Сопхиа Институте Пресс). Наравно, на крају времена и људске историје је Коначна пресуда када ће мртви васкрснути и Христос ће сабрати на небо оне који остају живи (уп. 1. Сол. 4, 16-17; 1. Кор. 15, 51-55) којим ће овај садашњи свет проћи, уступајући место једном вечни „нова небеса и нова земља“. (2 Пет. 3:8-10). шта би ти урадио? Саветујем ти да се молиш, да постиш — да волиш! Да, децо Моја најдража, вратићу се међу вас: они који Ме воле следиће Ме; они који не верују у Мој долазак биће добродошли на место Сатане. ^{[КСНУМКС]}„Имао сам још једну визију велике невоље... Чини ми се да је од свештенства тражен уступак који се није могао дати. Видео сам многе старије свештенике, посебно једног, који је горко плакао. Плакало је и неколико млађих... Као да су се људи поделили у два табора.” (Блажена Ана Катарина Емерих (1774–1824); Живот и открића Ане Цатхерине Еммерицх; порука од 12. априла 1820)

„Свет се убрзано дели на два табора, на другарство против Христа и на братство Христово. Повлаче се линије између ово двоје. Колико ће битка трајати, не знамо; да ли ће мачеви морати да буду извучени не знамо; да ли ће крв морати да се пролије, не знамо; да ли ће то бити оружани сукоб не знамо. Али у сукобу између истине и таме, истина не може изгубити.” — Бискуп Фултон Џон Шин, ДД (1895-1979) Увек сам био јасан у свом говору, али многи од вас заиста не желе да разумеју. Многи кажу: "Ако не видим, нећу веровати!" — ипак сам ти дао толико знакова.

Сада смо стигли до почетка новог неба и нове земље. Ја, Исусе, сам говорио! Увек сам био добар према свакоме од вас; Дозволио сам вам да Ме узмете у своја срца. Шта још да вам дам да бисте се вратили к Мени? Твоја мајка је плакала и плаче за тобом; сада је доста. Они који су са Мном биће спасени; они који нису са Мном него против мене изгубиће вечну радост, јер заслужују паклени огањ. Дечице, довољно сам вам јасно говорио; нећете моћи да кажете: „Али нисам знао. Био сам добар према свакоме од вас; Позивам вас да размислите и замолите Ме за опроштај: Ја сам овде да вам опростим. Децо, ви који Ме волите, молите се за невернике. Примаћу ваше молитве још мало. Желим да ти се вратим и да те загрлим једног по једног. Благосиљам те са висине мог крста; Волим те и ускоро ћу те повести са собом. Исус, који је умро и васкрсао.

Фусноте

Фусноте
↑1	“Моја времена” сасвим сигурно се односи на оно о чему Свето писмо и аутентично пророчко откривење – у једном кохезивном гласу – говоре као општи период пресуде — „Велика олуја” кроз који сада пролазимо. Означава се знаком „ломљење печата” Откривења 6, што кулминира у „упозорење“, након чега следи одвајање коров од жита (тј. „Они који не верују у Мој долазак биће добродошли на место Сатане”), владавина Антихриста, казна (суд живих), и манифестација Христа где су, само Његовим „дахом“ (2. Солуњанима 2:8), ова „звер“ и „лажни пророк“ бачени у пакао (Откривење 19:20) и почиње Ера мира са „васкрсење“ Цркве из њених сопствених страсти (уп. КЦК бр. 677). Есхатолог из 19. века о. Чарлс Арминжон пише: „Св. Тома и Свети Јован Златоусти објашњавају речи куем Доминус Јесус деструет иллустратионе адвентус суи („кога ће Господ Исус уништити сјајем свог доласка“ [2.Т 2]) у смислу да ће Христос ударити Антихриста тако што ће га заслепити сјајем који ће бити као предзнак и знак Његовог Другог доласка [на крају времена за Коначни суд]… Најауторитативније гледиште, и оно које изгледа највише у складу са Светим писмом, јесте да ће, након пада Антихриста, Католичка црква поново ући у период просперитета и тријумфа.” (Крај садашњег света и мистерије будућег живота, Фр. Чарлс Арминжон (1824-1885), стр. 56-57; Сопхиа Институте Пресс). Наравно, на крају времена и људске историје је Коначна пресуда када ће мртви васкрснути и Христос ће сабрати на небо оне који остају живи (уп. 1. Сол. 4, 16-17; 1. Кор. 15, 51-55) којим ће овај садашњи свет проћи, уступајући место једном вечни „нова небеса и нова земља“. (2 Пет. 3:8-10).
↑2	„Имао сам још једну визију велике невоље... Чини ми се да је од свештенства тражен уступак који се није могао дати. Видео сам многе старије свештенике, посебно једног, који је горко плакао. Плакало је и неколико млађих... Као да су се људи поделили у два табора.” (Блажена Ана Катарина Емерих (1774–1824); Живот и открића Ане Цатхерине Еммерицх; порука од 12. априла 1820) „Свет се убрзано дели на два табора, на другарство против Христа и на братство Христово. Повлаче се линије између ово двоје. Колико ће битка трајати, не знамо; да ли ће мачеви морати да буду извучени не знамо; да ли ће крв морати да се пролије, не знамо; да ли ће то бити оружани сукоб не знамо. Али у сукобу између истине и таме, истина не може изгубити.” — Бискуп Фултон Џон Шин, ДД (1895-1979)
↑3	Ова реченица садржи веома компримовану визију Књига Исаије, Језекиља, Откривења 20 и „хиљаду година“ које следе после Антихриста у светлу егзегезе раних црквених отаца. Свети мученик Јустин пише: „Ово су речи Исаије о миленијуму: „Јер ће бити ново небо и нова земља, и пређашње се неће спомињати нити ће доћи у срце њихово, него ће се радовати и радовати се. у овим стварима, које стварам... Тамо више неће бити новорођенчета, ни старца који неће испунити своје дане; јер ће дете умрети од сто година... Јер као што су дани дрвета живота, тако ће бити дани мог народа, и дела руку њихових ће се умножити. Изабраници моји неће се узалуд трудити, нити ће рађати децу за проклетство; јер ће они бити праведно семе благословено од Господа, и њихово потомство с њима.“ (Дијалог са Трифуном, гл. 81, Оци Цркве, Хришћанско наслеђе; цф. Ис 54:1 и поглавља 65-66). То је егзистенцијални плод испуњења „Оче наш“ када ће доћи Његово Царство и бити воља Његова „На земљи као и на небу“. Свети Јован Павле ИИ је рекао: „Овако је оцртано потпуно деловање првобитног плана Створитеља: творевина у којој су Бог и човек, мушкарац и жена, човечанство и природа у хармонији, у дијалогу, у заједници. Овај план, узнемирен грехом, преузео је на чудеснији начин Христос, који га тајанствено, али делотворно спроводи у садашњој стварности, у очекивању да га доведе до испуњења...“ (Општа аудијенција, 14. фебруар 2001.) . Према светом Иринеју Лионском (140–202. н.е.): „Доликује, дакле, да сама творевина, која је враћена у првобитно стање, без ограничења буде под влашћу праведника... И исправно је да када стварање је обновљена, све животиње треба да послушају и буду потчињене човеку, и да се врате храни која је првобитно дата од Бога... то јест, плодовима земље...” (Адверсус Хаересес, Иринеј Лионски, пассим Бк. 32, Цх. 1; 33, 4, Оци Цркве, ЦИМА Публисхинг Цо.) Види Креација Реборн, Долазећа нова и божанска светост, и Преиспитивање краја времена. Црквени оци су цео овај период који обухвата симболичан број „хиљаду година“ називали „седмим даном“ или Саббатх Рест. Горе наведено би, дакле, угрозило временска „нова небеса и земљу“ пре коначног суда када ће садашњи елементи какве познајемо проћи и „осми“ и вечни дан осванути (2. Пет. 3:8-10; Откр. 21:1-8) „... када дође Син Његов и уништи време безаконика и суди безбожницима, и промени сунце и месец и звезде – тада ће се заиста одморити у седми дан... за све ствари, учинићу почетак осмог дана, то јест, почетак другог света“. (Варнавино писмо (70-79 н.е.), написано од апостолског оца другог века) Неколико пророчких откривења у вези са Светим писмом такође указује да је „почетак“ „нових небеса и нове земље“ (тј. Царства Божанске воље) у близини и праћен „Упозорењем“ (видети Силазак Божанске воље).
↑4	цф. недавна порука Валерији у пакао
↑5	тј. вероватне молитве за ублажавање и/или одлагање надолазећих догађаја који ће одвојити верника од неверника.
↑6	У контексту „Моја времена” (видети фусноту 1), ово вероватно сугерише реч охрабрења да ће Исус „ускоро“ позвати кући велики број свог народа којима није суђено да остану на земљи за Еру мира, али који ће бити са Њим заувек у вечности. „Бог ће очистити земљу казнама, и велики део садашње генерације ће бити уништен“, али [Исус] такође потврђује да „каре не прилазе оним појединцима који примају велики Дар живљења у Божанској вољи“, јер Бог „штити њих и места у којима бораве“.' (извод из Дар живљења у божанској вољи у списима Луисе Пиццаррета, Рев. Др. Јосепх Л. Ианнуззи, СТД, Пх.Д.)