Лудо? Онда слушајте папе

Распрострањено нерад многих католичких мислилаца
ући у дубоко испитивање апокалиптичних елемената савременог живота је,
Верујем, део самог проблема који желе да избегну.
Ако се апокалиптично размишљање углавном препусти онима који су субјективизовани
или који су постали жртве вртоглавице космичког терора,
тада је хришћанска заједница, заиста читава људска заједница, радикално осиромашена.
А то се може мерити изгубљеним људским душама.
–Аутор, Мицхаел Д. О'Бриен, разговарајте „Живимо ли у апокалиптична времена?“

Да ли су ваши пријатељи или породица рекли да сте луди или „теоретичар завере“? Да сте параноични, неуравнотежени, радикални или нескривени? Да ли се ваш локални свештеник, теолог или бискуп подсмевао идеји да бисмо могли да живимо у „последња времена“? Да ли вам се ругају као „гониоца привиђења“ или сте део луђачког руба који се бави „крштеном астрологијом“? Не зноји се. Само их пошаљите овде и реците им, „Пратим папе на овоме“ ...

У овом тренутку постоји велики немир у свету и у Цркви, а оно што је у питању је вера. Сада се догађа да поновим у себи нејасну Исусову реченицу у Јеванђељу по светом Луки: „Кад се Син Човечији врати, хоће ли и даље наћи веру на земљи?“ ... Понекад читам јеванђелски одломак краја пута и потврђујем да се у овом тренутку појављују неки знаци овог краја. —ПОПЕ ПАУЛ ВИ, Тајни Павао ВИ, Јеан Гуиттон, стр. 152-153, референца (7), стр. ик.

... онај ко се злобом опире и од ње се окреће, најтеже греши против Духа Светога. У наше дане овај грех је постао толико чест да изгледа да су дошла она мрачна времена која је предсказао свети Павле, у којима би људи, заслепљени праведним Божјим судом, морали да узимају лаж за истину и да верују у „принца овога света “, који је лажов и његов отац, као учитељ истине: „Бог ће им послати операцију грешке, да верују у лаж (2. Сол. Ии., 10). У последња времена неки ће одступити од вере, пазећи на духове заблуде и ђаволске доктрине “ (1 Тим. Ив., 1). —ПАПА ЛЕО КСИИИ, Дивинум Иллуд Мунус, н. 10

Ко не може да примети да друштво у садашњем времену, више него икада у прошлом добу, пати од ужасне и дубоко укорењене болести која се, развијајући се сваки дан и једући у својој најбитнијој бити, вуче на пропаст? Схваћате, браћо, браћа, шта је та болест - отпадништво од Бога ... Када се све ово узме у обзир, постоји добар разлог да се плашимо да не би дошло до велике изопачености као што је предсказање, а можда и почетак оних зла која су резервисана за последњих дана; и да можда на свету већ постоји "Син пропадања" о коме апостол говори. —ПОПЕ СТ. ПИУС Кс, Е Супреми, Енциклична О обнављању свега у Христу, н. 3, 5; 4. октобра 1903

Свакако би се чинило да су дошли они дани о којима је Христос, Господ наш, предвидео: „Чућете за ратове и гласине о ратовима - јер ће се народ подићи против народа, а царство против краљевства" (Матеј ккив, 6, 7)... Потакнути овим великим злима, сматрали смо да је наша дужност, на самом почетку нашег Врховног папства, да се присетимо последњих речи нашег Претече славног и светог сећања и понављајући их још једном да започнемо сопствено апостолско служење; и молили смо краљеве и владаре да размотре поплаве суза и крви већ проливене и да пожурију да врате народима благослов мира. Нека Бог да Његовом милошћу и благословом да радосна вест коју су Анђели донели при рођењу божанског Откупитеља човечанства ускоро одјекне кад ми Његов намесник уђемо у Његово Дело: „на земљи мир људима добре воље“ (Лука ии. 14). —ПАПА БЕНЕДИКТ КСВ, Ад Беатиссими Апостолорум, 1. новембра 1914; не. 3-4

Те су ствари у ствари толико тужне да бисте могли рећи да такви догађаји наговештавају и најављују „почетак туге“, то јест оних које ће донети човек греха, „Који је уздигнут изнад свега што се назива Богом или кога обожавају“ (2. Солуњанима ии, 4)... сва та зла као да су кулминирала у кукавичлуку и лењости оних који су, по маниру успаваних и бежећих ученика, колебајући се у својој вери, јадно напустили Христа кад је потлачен тескобом или окружен Сатаниним сателитима, и у перфидији оних других који по узору на издајника Јуду или пренагљено и светогрдно учествују у светој трпези или прелазе у непријатељски табор. И тако, чак и против наше воље, у мислима се намеће мисао да се сада приближавају они дани о којима је Господ наш прорекао: „А пошто се безакоње множило, доброчинство многих охладиће се“ (Матеј ккив, 12). —ПАПА ПИЈ КСИ, Мисерентиссимус Редемптор, Енциклика о поправљању пресветог срца; бр. 16-17

Сада смо суочени са коначном конфронтацијом између Цркве и антицркве, између Јеванђеља и антиеванђеља, између Христа и антихриста. Ова конфронтација лежи у плановима божанског Промисла; то је суђење које мора да предузме цела Црква, а посебно Пољска. То је суђење не само нашој нацији и Цркви, већ у извесном смислу тест 2,000 година културе и хришћанске цивилизације, са свим последицама по људско достојанство, појединачна права, људска права и права нација. —Кардинал Карол Војтила (ЈОХН ПАУЛ ИИ), на Еухаристијском конгресу, Филаделфија, ПА, за двогодишњу прославу потписивања Декларације о независности; неки цитати овог одломка укључују речи „Христос и антихрист“ као горе. Ђакон Кеитх Фоурниер, присутан, пријављује то као горе; цф. Цатхолиц Онлине; 13. августа 1976

Најављујући Маријину годину, такође сам назначио да ће се она завршити следеће године на Прославу Успења Пресвете Богородице на небо, како би нагласио „велики знак на небу“ о коме говори Апокалипса. На овај начин такође желимо да одговоримо на подстакнуће Сабора, који на Марију гледа као на „знак сигурне наде и утехе за ходочаснички Народ Божји“ ... Као што видимо из речи Протогоспела, победа Женски Син се неће одржати без тешке борбе, борбе која се протеже кроз читаву људску историју. „Непријатељство“, предвиђено на почетку, потврђено је у Апокалипси (књизи завршних догађаја Цркве и света), у којој се понавља знак „жене“, овог пута „заоденута сунцем“ (Отк. 12: 1). —ПАПА ЈОВАН ПАВЛЕ ИИ, Редемпторис Матер, бр. 50, 11

Ова борба паралелна је са апокалиптичном борбом описаном у Првом читању ове мисе (Rev 11:19-12:1-6) Смртне битке против живота: „култура смрти“ настоји да се наметне нашој жељи да живимо и живимо пуним плућима. Постоје они који одбацују светлост живота, преферирајући „бесплодна дела таме“ (Еф 5:11). Њихова жетва је неправда, дискриминација, експлоатација, обмана, насиље. У сваком добу, мерило њиховог очигледног успеха је смрт Невина. У нашем веку, као ни у једном другом тренутку историје, „култура смрти“ попримила је друштвени и институционални облик законитости како би оправдала најстрашније злочине против човечности: геноцид, „коначна решења“, „етничко чишћење“ и масовно „одузимање живота људима чак и пре него што су рођени или пре него што дођу до природне тачке смрти ... Права се потврђују, али зато што су без икаквог позивања на објективну истину, лишени су сваке чврсте основе. Широки сектори друштва збуњени су око тога шта је исправно, а шта погрешно и препуштени су на милост и немилост онима који имају моћ да „креирају“ мишљење и наметну га другима. - ПОЗИВИ ЈОХН ПАУЛ ИИ, Хомилија из државног парка Цхерри Цреек, Денвер, Колорадо, 15. августа 1993

У дискусији са одабраном групом немачких католика, свети Јован Павле ИИ је наводно постављен питање „Шта је са Трећом тајном Фатиме? Зар то није требало да буде објављено до 1960? “ Он је одговорио:

С обзиром на озбиљност садржаја, моји претходници у канцеларији Петрине дипломатски су волели да одложе објављивање како не би подстакли светску моћ комунизма да повуче одређене потезе. * Морамо бити спремни да се подвргнемо великим искушењима у не тако далекој будућности ; искушења која ће захтевати да будемо спремни да се одрекнемо чак и свог живота и потпуно даривање себе Христу и Христу. Кроз ваше и моје молитве могуће је ублажити ову невољу, али је више није могуће избећи, јер се само на тај начин Црква може ефикасно обновити. Колико пута је, заиста, обнова Цркве извршена у крви? Овог пута, опет, неће бити другачије. Морамо бити јаки, морамо се припремити, морамо се поверити Христу и Његовој Мајци, и морамо бити пажљиви, врло пажљиви на молитву крунице. ** —ПАПА ЈОХН ПАУЛ ИИ, интервју са католицима у Фулди, Немачка, новембар 1980; * фатима.орг; ** евтн.цом; објављено у немачком часопису „Стимме дес Глаубенс“, енглески нађен код Даниела Ј. Линцх-а, „Позив на потпуно посвећење Пречистом Срцу Маријином“ (Ст. Албанс, Вермонт: Мисије жалосног и беспрекорног Срца Маријина, Пуб., 1991), стр. 50-51

Што се тиче ове битке у којој смо се нашли ... поглавље 12 Откривења их спомиње ... Речено је да змај поставља велику реку воде пред жену у бегу да би је савладао. И чинило би се неизбежним да се жена утопи у овој реци. Али добра земља упија ову реку и она не може бити штетна. Мислим да се река лако тумачи: то су струје које доминирају свима и желе да нестане вере у Цркву, Цркви која изгледа више нема места пред силом ових струја које се намећу као само рационалност, као једини начин живљења. —ПАПА БЕНЕДИКТ КСВИ, Медитација на првом заседању посебног сабора епископа на Блиском Истоку, 11. октобра 2010; ватицан.ва

… Без истинитог вођства милосрђа, ова глобална сила могла би да нанесе невиђену штету и створи нове поделе у људској породици ... човечанство излаже новим ризицима поробљавања и манипулације.  —ПЕЗА БЕНЕДИКТ КСВИ, Царитас у Веритатеу, н. 33

Савремено друштво је усред формулисања антихришћанске вере, и ако се томе противи, друштво ће бити кажњено екскомуникацијом ... Страх од ове духовне моћи Анти-Христа тада је само више него природан и заиста потребна је помоћ молитве читаве епархије и Универзалне цркве да би јој се одупро. —ПАПА БЕНЕДИКТ КСВИ Тхе Биограпхи: Том први, Петер Сеевалд (2020); преведено са италијанског

Апокалипса говори о Божјем противнику, звери. Ова животиња нема име, већ број. У [ужасу концентрационих логора] они укидају лица и историју, претварајући човека у број, сводећи га на зупчаник у огромној машини. Човек није ништа више од функције. У наше дане не треба заборавити да су они унапред поставили судбину света који ризикује да усвоји исту структуру концентрационих логора, ако се прихвати универзални закон машине. Конструисане машине намећу исти закон. Према овој логици, човека рачунар мора тумачити, а то је могуће само ако се преведе у бројеве. Звер је број и претвара се у бројеве. Бог, међутим, има име и зове по имену. Он је особа и тражи је. —Кардинал Ратзингер, (ПАПЕ БЕНЕДИЦТ КСВИ) Палермо, 15. марта 2000; алетеиа.орг

Мислимо на велике моћи данашњице, на анонимне финансијске интересе који људе претварају у робове, који више нису људске ствари, већ су анонимна сила којој људи служе, којом се људи муче, па чак и кољу. Они су деструктивна сила, сила која угрожава свет. —ПАПА БЕНЕДИКТ КСВИ, Медитација на првом заседању посебног сабора епископа на Блиском Истоку, 11. октобра 2010; ватицан.ва

Тако се рађа нова тиранија, невидљива и често виртуелна, која једнострано и неумољиво намеће своје законе и правила ... У овом систему, који тежи да прождере све што стоји на путу повећању профита, све што је крхко, попут животне средине, је беспомоћни пред интересима обоготвореног тржишта, који постају једино правило. -ПАПА ФРАЊА, Евангелии Гаудиум, н. 56 

Није то лепа глобализација јединства свих нација, свака са својим обичајима, уместо тога, то је глобализација хегемонистичке униформности, то је једна мисао. А ова једина мисао плод је световности. —ПАПА ФРАЊО, хомилија, 18. новембар 2013; Зенит

„И данас нас дух световности води ка прогресивизму, ка овој једнообразности мисли ... Преговарање о нечијој верности Богу је попут преговарања о нечијем идентитету.“ Францис се затим осврнуо на роман 20. века Господару света Роберта Хугха Бенсона (син надбискупа Цантербурија Едварда Вхите Бенсона), роман о Антихристу у којем аутор говори о духу света који води у отпадништво „Готово као да је то пророчанство, као да он замишља шта ће се догодити“, рекао је Францис. -Католичка култура, Јануар КСНУМКСтх, КСНУМКС

Отпадништво. Односно, световност која вас води ка једној јединственој мисли и отпадништву. —ПАПА ФРАЊО, хомилија, 16. новембар 2015; индцатхолицневс.цом

Ужаси манипулације образовањем које смо искусили у великим геноцидним диктатурама 20. века нису нестали; они су задржали актуелну актуелност под разним кринкама и предлозима и, претварајући се у модерност, гурају децу и младе да иду диктаторским путем „само једног облика мишљења“. Пре нешто више од недељу дана сјајни учитељ ми је рекао ... „Понекад са овим пројектима - мислећи на стварне образовне пројекте - не зна се да ли дете иде у школу или у преваспитни камп“. —ПАПА ФРАЊО, порука члановима БИЦЕ (Међународни католички дечји биро); Радио Ватикан, 11. април 2014; ватицан.ва

Преузет из Зашто папе не вичу? написао Марк Маллетт из часописа Тхе Нов Ворд.