Луз – Љубав је највећа стварност…

Љубљена чедо мог Пречистог Срца, Божанска Љубав показује Своју послушност. Ово је дан велике поуке о љубави према ближњем: искуственој љубави, љубави која се рађа у поступцима према другима, љубави која не суздржава у давању себе онима којима је потребна, љубави коју моја деца у себи оличавају у себи. да радим и делујем по угледу на мога Сина.

Ко ће одбити љубав према потребитима, љубав која помаже, која излази у сусрет, која ублажава бол, која се даје за брата и помаже му да носи свој свакодневни крст – љубав која каже „да“ када је у његовој досегнути и поделити речи помоћи, блискости, братства?

Својим „Да“ Оцу, мој Божански Син је дао Себе за грехе човечанства и носио их. Велика је тајна љубави која се обележава овог Великог четвртка. Без обзира на кога, како и када, љубав је највећа стварност усред крстова сваког мог детета. У прању ногу, мој Божански Син вам показује шта значи постати мали да би ваши вољени тада били жива сведочанства Божанске Љубави.

Љубљена децо, мој Божански Син вам даје сведочанство своје љубави, љубави одрицања. Људска бића се морају одрећи онога што желе, својих преференција. Ко се одрекне својих укуса и људских жеља улази у пуноћу љубави: што се више дајете браћи и сестрама, то сте већи. Љубав коју учи мој Божански Син је љубав делања и помагања брату да носи свој крст када је претежак; то је љубав према ближњем у свако време а још више када страдају.

Љубав значи слободу ближњег да бира и да каже када да престане, када жели помоћ или љубав која им се нуди. Зато, молите се, децо моја! Доћи ће тренутак када ће се срце камено сломити, и љубав.

Љубљена чедо мога Срца, мој Божански Син предаје Себе Својим љубљеним апостолима, рађајући тако институцију Светог свештенства, као успомену на Његово помирење, не само за апостоле, него да би у овом садашњем времену сваки од Његова деца могу учествовати у овој незаборавној Светој вечери. Преломивши хлеб, благослови га и даде апостолима својим и рече им: Узмите, једите, ово је Тело Моје. Затим је узео чашу са вином, благословио је и дао је својим апостолима, говорећи им: „Ово је у спомен Крви моје која се пролива за опроштење грехова ваших. (уп. Мт. 26-26)

Љубљена децо, ова Света вечера се прославља са великом свечаношћу за тајну Евхаристије, али у исто време са осећањем туге због заточеништва мог Божанског Сина. Шта мајка каже сину пре одласка?

Гледамо се у очи и причамо једно другом без речи. Стопљена заједно у Очевој вољи, наша срца се грле и, више него у било ком другом тренутку, постају једно. Ми прихватамо и живимо догађаје у простору тренутка који ће трајати до краја времена. Са тим загрљајем, душе ће бити охрабрене у тренуцима патње, радости, наде, милосрђа и вере. Ништа не остаје без плода. Мој благослов мом Божанском Сину мајке треба да понављају својој деци, а мој благослов у исто време носи и благослов Јосифа, његовог претпостављеног оца.

Мој Божански Син одлази, али ја нисам сам: идем са Њим тајанствено. Делим Његово себедарје да би ме касније дао човечанству и тако постао Мајка човечанства.

Децо љубљена, испуните четврту заповест; родитељи, волите своју децу. Имајте на уму закон љубави: љубите једни друге као што сам ја волео вас (Јн.13-34).

Носим те у свом мајчинском Срцу. 

Богородица

Здраво Маријо најчишћа, зачета без греха

Здраво Маријо најчишћа, зачета без греха

Здраво Маријо најчишћа, зачета без греха

Коментар Луз де Марије

Браћо и сестре, сједињени у бескрајној љубави, помолимо се срцем:

храбра мајка,

скроман као пољски цвет,

кријеш се у себи

Очева омиљена ружа,

на кога је Он погледао

да из љубави оствари Његову Вољу.

Данас вас пратим у сваком тренутку;

изгледа да си далеко од свог Сина, 

али ти си ближе

него што свако створење може да замисли,

пошто живите срасли са Њим у једном срцу. 

Цоредемптрик, тужна мајка,

Твоја патња ме онесвести.

погледао си ме,

предајући ону коју си родила.

Како да те не волим!

Како да ти не захвалим!

Како да Те не похвалим,

ако си дао свог Пресветог Сина

па да будем слободан!

Ја добро знам да нема сина без мајке;

Преблагословено Срце, Дјево Пречиста, Очева Изабрана, 

Желим да будем поред тебе,

не да би ме ухватио за своја недра,

али да те привежем за моју,

који, иако недостојан тебе,

признаје те за краљицу. 

Данас желим да будем онај кога чекаш

да ти правим друштво,

онај који са покајањем приступа Сину твоме

и признаје Га као Господара и Господара свог живота.

Као што га волиш, помози ми да га волим, 

да не будем мучитељ

који бичује свог љубљеног Сина.

Дај ми своју љубав да бих га волео,

дај ми своје руке да обришем Његово божанско лице,

дај ми, мајко, твоје очи да видим како Он види, 

дај ми своју веру да Га се више не одричем. 

Мистична ружа, помоћница хришћана,

ти си суштина љубави,

који данас преда мном каже:

„Гле, ово је мој Син: предајем Га за вас –

овако те волим, овако те волим,

љубављу мога Сина; овако те волимо.”

Помолимо се:

Нисам дирнут, Боже мој, да Те волим

небом си ми обећао,

нити је пакао од којег се толико плашим

то ме покреће да престанем да Те вређам због тога.

Ти ме покрећеш, Господе! Покреће ме што Те видим

прикована на крст и исмевана,

Ганут сам призором твог рањеног тела,

Дирнут сам увредама против Тебе и твојом смрћу.

На крају крајева, твоја љубав ме покреће,

и на такав начин,

да чак и да нема неба, волео бих Те,

а и да нема пакла, бојао бих се Тебе.

Не мораш ми ништа дати да бих те волео,

Јер чак и да се нисам надао ономе чему се надам,

Волео бих те као што волим тебе.

(Сонет Христу Распетом, анонимни шпански, раније приписиван Светој Терезији Авилској)