Мала Марија – Иди к њему

Исус до Мала Марија 19. марта 2024. године празник Светог Јосифа:

„Очинство Јосифово“ (Мисна читања: 2 Сам. 7:4-16, Пс 88, Рим 4:13-22, Мт 1:16-24)

Маријо моја, ти [данас] славиш Светог Јосифа и у њему очинство, које је Јосиф дивно проживео. Његово земаљско очинство било је одраз божанског очинства. Гле, Пресвети Творац је Отац ваше творевине, у којој вам је дао живот и одржава вас у вашем постојању, али има и оних који постају очеви не по директној крвној линији, него по благодати, како је речено у другом читању; управо је кроз његову веру Авраму приписивано очинство током многих генерација. Слично је то било изражено и са пророцима и свецима који су својом вером учествовали у духовном отачаству, при чему су многи људи постали њихови потомци.

Колико је више овај план остварен у светом Јосифу, јер није крвљу, него милошћу дарованом од Вечног, проживео своје изванредно очинство Сина Божијег, учествујући у њему на свети начин, макар и пред њим се открила недокучива тајна у божанском материнству Марије. С тим се у почетку суочио у великој духовној борби у којој је Бог притекао у помоћ са визијом анђела, који му је открио план оваплоћења. И Јосиф се није повукао суочен са врховном вољом Свевишњег, стављајући се у потпуности у службу повереног му задатка, чак и ако је обавеза била тешка – каква је одговорност била преузети бригу, заштиту и подршку Пресвете Мајке, његове супруге и Божанског Сина.

Са чиме се Јосиф не би суочио – с каквим невољама и прогонима! Он Ме је бранио и штитио ризикујући свој живот. Шта није учинио у свом великом сиромаштву да задовољи Моје и потребе Моје мајке, лишавајући себе хране да би могао да нас издржава? Са каквом је посвећеношћу обављао свој посао: био је вредан и вредан, и колика је била вредност његове производње, упркос томе што је био тако слабо плаћен и искоришћаван.

Јосиф, једина особа којој је Пресвети Отац дозволио и желео да буде на месту мог рођења и у чијем наручју сам био дочекан после мајчиних. Он је тај који Ме чини оваплоћеним^{[КСНУМКС]}Ово се може читати на два начина, било у погледу Јосифове историјске улоге у Исусовом васпитању, или као потврда да је Јосифова очинска љубав оличење Христове очинске љубави према човечанству. Напомена преводиоца. у својој истински очинској љубави према Мени – он осећа да сам ја његов син, и то јесам. Он Ме са таквом пажњом и марљивошћу уводи у уметност столарије. То је онај који Ме увече, пре него што Ме положи у наручје своје, поучава Светом писму и пева хвалу Свевишњему.

Шта није учинио из великодушности да би помогао сиромашнима?

Јосиф је у себи садржао скуп свих врлина.

Он је увек био поред Мене, Мој чувар, пратио Ме до Моје пунолетства, када би, испунивши свој задатак, погођен болешћу, ипак приносио себе Светом Оцу да би Ме подржао у Мом делу искупљења. И не бих улазио у јавни живот све док сам Јосифу био потребан. Био сам поред њега, чувао га и помагао му чак и у његовим примарним личним потребама, у служби његове сиромашне, људске немоћи, такође да бих помогао у светлу потребе да сачувам лепоту и скромност Моје Пресвете Мајке.

Коме је дао свој последњи пољубац, након што се опростио са својом светом супругом, коме је упутио свој последњи уздах у Мојим рукама, ако не Мени? Какав је био његов уздах ако не: „Сине мој“? Ниједан отац никада није волео сина као што је Јосиф волео Мене, не само у Мојој људскости, већ изнад свега као божански. И ниједан син није волео људског оца као што сам ја волео Јосифа.

Идите к њему, посветите се његовом добром, светом и праведном срцу. И као што се старао о Светој породици, он ће се бринути о вама, неће вас напустити, побринуће се за ваше тешкоће, учиниће ваша искушења мање тешким, помоћи ће вам и подржати вас у вашим тешким пут. Он ће бити и понашати се као твој отац, чувајући те под својим плаштом.

Јосиф је човек са мало речи, али његове мисли су увек подигнуте ка Богу, његово срце јако воли и његове руке увек раде да помогну. Предајте му се и нећете бити изгубљени. Када би се сви очеви посветили Јосифу, добили би равнотежу, мудрост и посвећеност коју је он живео, нудећи искуство љубави које ће уродити плодом у њиховој деци.

На небу се Јосиф, у свом дубоком смирењу, још увек скоро повлачи у позадину, али Господ Бог увек подсећа на његов тријумф. Ја сам Син мог Оца на Небу, али у Мом срцу Јосиф је такође Мој отац у Мом човечанству. У својој радости он излива сву своју нежност на блаженике који су га поштовали на земљи и били му одани.

Благосливљам те.